Na osnovu člana 10. stav 3, člana 138. stav 2. i člana 239. Zakona o vazdušnom
saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15 i 66/15 – dr. zakon),
Direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije donosi
PRAVILNIK
o bespilotnim vazduhoplovima
Član 1.
Ovim pravilnikom se propisuju uslovi za bezbedno korišćenje bespilotnih
vazduhoplova, njihovo razvrstavanje, evidentiranje, održavanje, kao i uslovi koje moraju da
ispune lica koja koriste bespilotne vazduhoplove.
Ovaj pravilnik se ne primenjuje na bespilotne vazduhoplove čija je operativna masa
manja od 0,5 kg, ako njihova maksimalna brzina ne prelazi 20 m/s i koji dostižu maksimalni
dolet do 15 m i maksimalnu visinu do 10 m.
Odredbe ovog pravilnika se ne primenjuju na bespilotne vazduhoplove koji se
projektuju, proizvode i koriste za operativne potrebe organa nadležnih za poslove
odbrane, unutrašnjih poslova i carine, kao ni na letenje bespilotnih vazduhoplova u
zatvorenom prostoru.
Član 2.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) alocirani vazdušni prostor je deo vazdušnog prostora koji je utvrdio pružalac
usluga kontrole letenja, u kojem se odvija let bespilotnog vazduhoplova;
2) bespilotni vazduhoplov je vazduhoplov čiji je let kontrolisan od strane
računara koji se nalazi u vazduhoplovu ili čijim letom se daljinski upravlja od strane
operatera na zemlji;
3) vazduhoplovni model je bespilotni vazduhoplov operativne mase do 20 kg, ne
računajući gorivo za let, koji se koristi u sportske ili rekreativne svrhe, a na koji se ne
primenjuju odredbe Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944.
godine;
4) let u vidnom polju je let bespilotnog vazduhoplova pri kojem je lice koje
upravlja bespilotnim vazduhoplovom neprekidno u vizuelnom kontaktu sa bespilotnim
vazduhoplovom, bez korišćenja spoljnih optičkih ili elektronskih pomagala, pri čemu se
sredstva za korekciju vida (naočare ili kontaktna sočiva) ne smatraju spoljnim
pomagalom;
5) lice koje upravlja bespilotnim vazduhoplovom je operater na zemlji, odnosno
fizičko lice koje neposredno upravlja sistemom bespilotnog vazduhoplova, kontroliše
njegov let, programira sistem upravljanja bespilotnim vazduhoplovom i koje je odgovorno
za njegov let;
6) operater bespilotnog vazduhoplova je svako fizičko ili pravno lice koje
koristi ili namerava da koristi jedan ili više bespilotnih vazduhoplova ili sistema
bespilotnih vazduhoplova;
7) operativna masa bespilotnog vazduhoplova je ukupna masa bespilotnog
vazduhoplova koji je spreman za korišćenje;
8) rejon leta bespilotnog vazduhoplova je deo vazdušnog prostora u kome
bespilotni vazduhoplov leti, a koji se nalazi iznad:
2
(1) neizgrađenog i nenaseljenog područja u kome nema ljudi, osim lica koje upravlja
bespilotnim vazduhoplovom (rejon I);
(2) izgrađenog, ali nenaseljenog područja u kome postoje građevinski objekti koji
nisu namenjeni za život ljudi, u kome je moguće povremeno kraće zadržavanje ljudi (rejon
II);
(3) naseljenog područja, u kome postoje građevinski objekti namenjeni za stalni
život i boravak ljudi (rejon III);
(4) gusto naseljenog područja, urbane ili centralne gradske zone, kao i svih
područja na kojima se okuplja veliki broj ljudi (rejon IV);
9) referentna tačka aerodroma je određeni geografski položaj aerodroma,
izražen u stepenima, minutama i sekundama geografske širine i dužine, pri čemu se kao
referentni geodetski sistem koristi Svetski geodetski sistem – 1984 (WGS-84);
10) sistem bespilotnog vazduhoplova (Unmanned aerial system – UAS) je skup
elemenata koji omogućavaju let bespilotnog vazduhoplova, koji čine bespilotni
vazduhoplov, komponente neophodne za upravljanje ili programiranje leta i komponente
neophodne za kontrolisanje leta bespilotnog vazduhoplova.
Član 3.
Prema nameni bespilotni vazduhoplovi se razvrstavaju na:
1) bespilotne vazduhoplove koji se koriste u privredne svrhe;
2) bespilotne vazduhoplove koji se koriste u neprivredne svrhe (vazduhoplovni
modeli i bespilotni vazduhoplovi koji se koriste u naučne, obrazovne i druge svrhe).
Prema operativnoj masi i performansama bespilotni vazduhoplovi se razvrstavaju
na sledeće kategorije:
1) kategorija 1 – obuhvata bespilotne vazduhoplove čija je operativna masa manja od
0,5 kg, sa maksimalnom visinom leta do 50 m, maksimalnom brzinom leta do 30 m/s i
maksimalnim doletom do 100 m;
2) kategorija 2 – obuhvata bespilotne vazduhoplove čija je operativna masa od 0,5
kg do 5 kg, sa maksimalnom visinom leta do 150 m, maksimalnom brzinom leta do 30 m/s i
maksimalnim doletom do 2.500 m;
3) kategorija 3 – obuhvata bespilotne vazduhoplove čija je operativna masa od 5 kg
do 20 kg, sa maksimalnom visinom leta do 500 m, maksimalnom brzinom leta do 55 m/s i
maksimalnim doletom do 2.500 m;
4) kategorija 4 – obuhvata bespilotne vazduhoplove čija je operativna masa od 20
kg do 150 kg, bez ograničenja visine, brzine leta i doleta.
Ako određeni bespilotni vazduhoplov u pogledu operativne mase ili neke od
performansi (visina leta, brzina leta ili dolet) pripada različitim kategorijama
bespilotnih vazduhoplova, smatra se da pripada višoj kategoriji.
Član 4.
Bespilotni vazduhoplovi koji se koriste u privredne svrhe, kao i bespilotni
vazduhoplovi kategorije 2, 3 i 4 koji se koriste u neprivredne svrhe, upisuju se u
Evidenciju vazduhoplova koju vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike
Srbije (u daljem tekstu: Direktorat) i obeležavaju se evidencionom oznakom.
Upis u Evidenciju vazduhoplova vrši se na zahtev vlasnika ili operatera
bespilotnog vazduhoplova, po ovlašćenju vlasnika.
3
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se uputstvo proizvođača za korišćenje i
održavanje bespilotnih vazduhoplova.
Član 5.
Operater bespilotnog vazduhoplova je dužan da obezbedi da se bespilotni
vazduhoplov održava u skladu sa uputstvima proizvođača.
Član 6.
Let bespilotnog vazduhoplova može da se odvija samo u alociranom delu vazdušnog
prostora.
Operater bespilotnog vazduhoplova podnosi, za svaki let, zahtev za alokaciju
vazdušnog prostora jedinici za civilno-vojnu kooordinaciju u okviru Kontrole letenja
Srbije i Crne Gore SMATSA doo Beograd.
Zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se najkasnije pet radnih dana pre nameravanog
leta bespilotnog vazduhoplova.
Zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se pisanim putem, poštom, faksom ili
elektronskom poštom, na obrascu iz Priloga 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini
njegov sastavni deo.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se i odobrenje Direktorata iz čl. 7. stav 1,
člana 8. st. 2. i 4. i člana 9. stav 3. ovog pravilnika.
O zahtevu iz stava 2. ovog člana, jedinica za civilno-vojnu koordinaciju odlučuje
na osnovu raspoloživosti zahtevanog dela vazdušnog prostora.
Na zahtev ministarstva nadležnog za poslove odbrane ili ministarstva nadležnog
za unutrašnje poslove, u slučaju potrebe realizovanja letova posebne namene u delu
vazdušnog prostora koji je alociran za letenje bespilotnog vazduhoplova, jedinica za
civilno-vojnu kooordinaciju stavlja van snage odluku o alokaciji vazdušnog prostora i o
tome odmah obaveštava operatera bespilotnog vazduhoplova i lice koje upravlja
bespilotnim vazduhoplovom.
Član 7.
Nije dozvoljeno letenje bespilotnog vazduhoplova u delu vazdušnog prostora koji se
prostire do 5 km od referentne tačke aerodroma koji se nalazi u klasi D vazdušnog prostora,
osim ako je Direktorat to odobrio.
Na udaljenosti većoj od 5 km od referentne tačke aerodroma koji se nalazi u klasi D
vazdušnog prostora, pa do granice klase D vazdušnog prostora, letenje bespilotnih
vazduhoplova je dozvoljeno na visini do 30 m iznad tla.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev operatera bespilotnog
vazduhoplova, uz koji se dostavljaju podaci iz člana 11. ovog pravilnika.
Član 8.
Bespilotni vazduhoplov može da leti samo danju, pri čemu sve vreme mora da bude
u vidnom polju lica koje njime upravlja.
Maksimalna dozvoljena visina leta bespilotnog vazduhoplova je 100 m iznad tla,
izuzev ako Direktorat odobri da se let može obaviti na većoj visini.
Maksimalna dozvoljena horizontalna udaljenost bespilotnog vazduhoplova od lica
koje upravlja bespilotnim vazduhoplovom je 500 m.
4
Svi bespilotni vazduhoplovi mogu da se koriste u rejonu I ili rejonu II, dok
bespilotni vazduhoplovi koji se koriste u privredne svrhe mogu da se koriste i u rejonu
III i rejonu IV uz prethodno odobrenje Direktorata.
Član 9.
Nije dozvoljeno korišćenje bespilotnog vazduhoplova čija je operativna masa veća
od 150 kg, kao i bespilotnog vazduhoplova čiji je let u potpunosti kontrolisan od strane
računara koji se nalazi u vazduhoplovu.
Nije dozvoljen prevoz ljudi, životinja i opasnog tereta bespilotnim
vazduhoplovom.
Izbacivanje tečnosti i predmeta iz bespilotnog vazduhoplova, kao i nošenje
spoljnog tereta koji nije element strukture i opreme tog bespilotnog vazduhoplova nije
dozvoljeno bez prethodnog odobrenja Direktorata.
Nije dozvoljeno upravljati bespilotnim vazduhoplovom sa ili iz objekta u pokretu,
niti upravljati sa više bespilotnih vazduhoplova istovr
5
5) navod da je upoznat sa odredbama ovog pravilnika i da će bespilotni vazduhoplov
koristiti u skladu sa njima.
Na zahtev Direktorata operater je dužan da dostavi i druge podatke koje Direktorat
smatra neophodnim za prihvatanje izjave.
O svakoj promeni podataka koji su sadržani u izjavi iz stava 1. ovog člana operater
bespilotnog vazduhoplova je dužan da obavesti Direktorat.
Član 12.
Lice koje upravlja bespilotnim vazduhoplovom koji se koristi u neprivredne svrhe
može da bude samo punoletno lice.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, lice koje upravlja bespilotnim vazduhoplovom
kategorije 1 može da bude i maloletno lice ako se prilikom upravljanja bespilotnim
vazduhoplovom nalazi pod neposrednim nadzorom punoletnog lica.
Lice koje upravlja bespilotnim vazduhoplovom koji se koristi u privredne svrhe,
kao i lice koje upravlja bespilotnim vazduhoplovom kategorije 2, 3 i 4 može da bude samo
punoletno lice koje je zdravstveno sposobno i koje je položilo proveru znanja iz predmeta
vazduhoplovni propisi.
Član 13.
Zdravstvena sposobnost lica koje upravlja bespilotnim vazduhoplovom se dokazuje:
1) lekarskim uverenjem koje je izdato u skladu sa propisom kojim se uređuju bliži
zdravstveni uslovi koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih
vozila ili
2) važećom vozačkom dozvolom, koja je izdata u skladu sa zakonom kojim se uređuje
bezbednost saobraćaja na putevima, izuzev vozačkih dozvola kategorija M i F.
Član 14.
Kandidat podnosi Direktoratu pisani zahtev za proveru znanja iz člana 12. stav 3.
ovog pravilnika.
U roku od 30 dana od dana prijema zahteva za proveru znanja Direktorat donosi
rešenje kojim se odobrava provera znanja i određuje datum održavanja provere, s tim da se
ona mora sprovesti najkasnije dva meseca od dana podnošenja zahteva.
Direktorat na svojoj internet stranici objavljuje listu pitanja od kojih se može
sastojati test za proveru znanja.
Provera znanja se sastoji od polaganja testa objektivnog tipa s višestrukim
izborom odgovora i sprovodi se u prostorijama Direktorata.
Kandidat je položio proveru znanja ako tačno odgovori na najmanje 75 % pitanja.
Ako kandidat ne položi proveru znanja, on može podneti zahtev za ponovnu proveru
znanja u roku koji ne može biti kraći od 30 dana.
Kandidatu koji je položio proveru znanja Direktorat izdaje odgovarajuću potvrdu.
Potvrda iz stava 7. ovog člana se izdaje na neodređeno vreme.
Član 15.
Prilikom upravljanja bespilotnim vazduhoplovom lice koje upravlja tim
vazduhoplovom mora pri sebi da ima uputstvo proizvođača za korišćenje bespilotnog
vazduhoplova, kao i sledeće isprave:
6
– original ili overenu kopiju odobrenja Direktorata iz člana 7. stav 1, člana 8. st.
2. i 4. i člana 9. stav 3. ovog pravilnika;
– akt o prihvatanju izjave o osposobljenosti iz člana 11. ovog pravilnika;
– potvrdu o položenoj proveri znanja iz člana 14. stav 7. ovog pravilnika.
Član 16.
Zahtev za izdavanje odobrenja iz člana 7. stav 1, člana 8. st. 2. i 4. i člana 9. stav 3.
ovog pravilnika operater, odnosno lice koje upravlja bespilotnim vazduhoplovom,
podnosi Direktoratu najkasnije deset dana pre planiranog
7
Prilog 1.
Obrazac zahteva za alokaciju vazdušnog prostora
1. Ime i prezime / naziv podnosioca zahteva:
2. Naziv i oznaka vazdušnog prostora:
3. Minimalna / maksimalna nadmorska visina:
4. Datum i vreme početka / završetka leta:
5. Svrha i opis leta:
7. Ime i prezime lica nadležnog za hitnu obustavu leta:
telefon:
8. Datum podnošenja zahteva:
Vreme podnošenja zahteva:
6. Tehničke karakteristike bespilotnog vazduhoplova:
• kategorija i model
• evidenciona oznaka (ako je upisan u Evidenciju)
• dimenzije težina boja
8
Uputstvo za popunjavanje obrasca
Obrazac se popunjava unošenjem teksta u odgovarajuće rubrike:
1) uneti ime i prezime podnosioca zahteva (za fizičko lice), odnosno naziv podnosioca
zahteva (za pravno lice);
2) uneti podatke o vazdušnom prostoru na jedan od sledećih načina:
– koordinate prostora (geografska širina i geografska dužina) – počev od
najsevernije pozicije, pa nadalje u smeru kretanja kazaljke na satu, do početne
pozicije koju treba ponoviti radi potvrde da je zahtevani vazdušni prostor
horizontalno opisan geografskim imenima mesta;
– koordinate centra sa poluprečnikom kruga i geografsko ime mesta;
Koordinate vazdušnog prostora treba da budu izražene u WGS84, u obliku ddmmssN
ddmmssE (npr. 442523N 0212345E), sa poluprečnikom kruga i geografskim imenom
mesta, ulice i objekta;
3) uneti nadmorsku visinu u metrima;
4) uneti lokalno vreme;
5) uneti svrhu i opis leta bespilotnog vazduhoplova:
6) uneti tehničke karakteristike bespilotnog vazduhoplova (kategorija, model,
dimenzije, težina, boja). Ako je bespilotni vazduhoplov upisan u Evidenciju, uneti
evidencionu oznaku;
7) uneti podatke o licu zaduženom za koordinaciju sa kontrolom letenja u vreme leta
bespilotnog vazduhoplova u slučaju da je potrebno hitno obustaviti aktivnosti;
8) uneti datum i vreme podnošenja zahteva.